Home   I   Slike
 

 

            KUĆA PORODICE HRISTIĆ - KONAK MALOG RISTE

     Kuća porodice Hristić predstavlja najbolje očuvani spomenik tradicionalne arhitekture iz sredine XIX veka u Pirotu. Svojom lepotom i graditeljskim karakteristikama premašuje granice Srbije i čini deo kulturne baštine Balkana.
Pripadala je uglednom pirotskom trgovcu Hristi Jovanoviću. On ju je podigao kao dom za svoju porodicu. Po predanju građena je dve godine i dovršena je 5. aprila 1848. godine. O tome svedoči urezan tekst na spratu kuće. Za zidanje kuće, Malom Risti, kako su ga zvali, bila je potrebna dozvola od turskih vlasti, jer je nameravao da to bude velika kuća na sprat. Tako je, na periferiji Pirota, podignuta jedna od najraskošnijih hrišćanskih kuća u Pirotu onog doba.Na žalost, nigde ne postoje podaci o majstorima koji su je podigli.

     I do danas je ostala enigma, ko je došao na ideju da podigne takvu kuću - da li gazda Rista, putujući turskim carstvom za svojim trgovačkim poslovima ili izuzetni majstori koji su je podigli utkajući u nju spoj mašte i graditeljskog iskustva.                                                                                                  U kući je živeo Hrista Jovanović sa svojom porodicom, a kasnije i njegovi naslednici, koji su prezime Jovanović, preinačili u Hristić.
Posle Drugog svetskog rata, kuća menja svoju namenu jer je Opština Pirot dodeljuje novoformiranom narodnom muzeju u Pirotu.
     Kuća u rasporedu i detaljima ima sve odlike balkansko orijentalnog stila. Karakteriše je sklad unutrašnjih prostorija i u isto vreme raskošnost fasade i krova.
     Bondručna konstrukcija i veština majstora u njenom izvođenju dali su joj začuđujuću lakoću. U osnovi je tip simetrične zgrade skoro kvadratnog oblika, sa krstastim holom. Sastoji se od podruma, prizemlja i sprata. Krunu građevine čini jedinstveno rešenje krova sa konstrukcijom vidikovca.
Na blistavo beloj fasadi glavni dekorativni elementi su drveni ramovi prozora, kao i uglovi zidova koji su obloženi daskama ukrašenim profilisanim letvicama.
     U kuću se ulazi sa trema u hol prizemlja, gde su levo i desno sobe za spavanje. Pored hola su iža i ognjište kao i ostve za brašno i gorivo. Na sprat vode drvene stepenice, kojima se ulazi u prostrani hol na spratu koji je podeljen na: centralni deo sa rafovima i ognjištem, mušku sobu divanhanu i žensku sobu. Oko hola se nižu jedna za drugom sobe sa zanimljivim nazivima i različitim namenama - krevet soba, kandil soba, golema soba, trezor soba i sar'k soba. Prizemlje je služilo za svakodnevni život ukućana, a sprat za prijem viđenijih gostiju. Sa sprata, polazi stepenište za platformu odakle se uzdiže vidikovac na krovu. Krov je sa širokom strehom koja je opšivena šindrom. Nju čini, na bočnim stranama i u pročelju kuće, venac od timpanona iznad svakog prozora. Krov je pokriven ćeramidom. Jedinstveno rešenje krova čini kuću posebnom i za prostor Balkana.
     Unutrašnjost kuće je dekorisana dolapima u duborezu. Najkvalitetnije izrade je dolap u prizemlju i pretpostavlja se da je delo majstora iz poznate debarske škole. Takođe, duborezom je ukrašen đul-tavan u divanhani. U golemoj sobi gde su sedeli najugledniji gazda Ristini gosti, izdvaja se "štuko" gipsana tavanica. Kao karakteristična obeležja srpskih kuća starogradske arhitekture i ovde postoje skrišnica i kandil soba. U skrišnicu se ulazilo iz dolapa niske sobe i vodila je ispod stepeništa ka zadnjem izlazu iz kuće. U kandil sobi je ka istoku stajao ikonoluk i gorelo je kandilo u vreme praznika.
     Muzej Ponišavlja se uklopio u postojeći ambijent, opremajući ga postavkom autora B. Najdanovića - Varoška kuća Pirota XIX veka Pri tom se naglašava talenat i umeće ljudi ovog kraja u grnčarstvu kao i zanatima vezanim za obradu drveta i metala. Istaknuto mesto u postavci pripada ćilimarstvu. Postavkom se ne rekonstruiše izgled nekadašnje gazda Ristine kuće, već izgled i način uređenja pirotskih kuća XIX veka. Unutrašnjost kuće sada je ispunjena predmetima iz zbirki Muzeja Ponišavlja. U prizemlju je pirotska grnčarija i predmeti metalnog i drvenog pokućstva. Sprat je u skladu sa svojom nemenom, opremljen nameštajem koji je pripadao uglednoj porodici Hristić kao i drugim pirotskim trgovačkim porodicama XIX veka. U vitrinama su izloženi delovi odeće i nakita. Prostorom na spratu dominiraju pirotski ćilimi u svoj lepoti boja, šara i ornamenata.
     Od 1953. godine, kuća je pod zaštitom države a od 1979. godine je spomenik kulture od izuzetnog značaja.
     Zahvaljujući činjenici da je Kuća Hristića zadržala autentičnost i atmosferu srpske patrijarhalne kuće poslužila je ekipi filma Zona Zamfirova kao prostor za snimanje istoimenog filma.
     Hrista Jovanović, poznat kao Mali Rista ili Čučuk Rista, bio je ugledan pirotski trgovac i čorbadžija. Došao je u Pirot 1830. godine iz sela Zavoj. Započeo je svoje trgovačke poslove, brzo se pokazao kao spretan i sposoban trgovac, i od 1840. godine na predlog pirotskih čorbadžija i Turaka, počinje da radi kao kalauz, tj. ubire porez u stoci i maslu za vidinskog pašu. Radio je još neko vreme za potrebe Usein paše na prostorima pirotskog okruga, a kasnije se osamostalio. Radio je, za ono vreme, krupne trgovačke poslove i stekao prilično bogatstvo. Putovao je svojim trgovačkim poslovima u Leskovac i Niš, ali i u Vidin, Sofiju i Carigrad.
     Međutim, 1860. godine, Sadrezam paša ga je oterao u progonstvo, optuživši ga da je turskoj vojsci jedno isto maslo prodavao više puta. Tako se ubrzo završila gazda Ristina trgovačka i životna priča.
     Kao uglednom trgovcu i čaršijliji turske vlasti mu dozvoljavaju da sredinom 1945. godine započne grdnju svoje porodične kuće, na periferiji Tija-Bare, u pravcu Knjaževca.

na vrh

 
...